НЕНАД УЗЕЛАЦ: Зашто је за Слобу Георгиева већинска Србија неписмена, крезуба и одвратна

Годинама са опозиционих, атлантистичких медијских платформи слушамо различите јавне делатнике самоизабране елите како константно вређају српски народ. Тај наратив се мења само у тренуцима када помисле да би народ, ипак, можда могао стати на њихову страну или када је народ потребно искористити као средство за спровођење револуције на улици или на дан избора.

Ова подобна елита, са својим идеолошко-страначким структурама, никада не може да дође на власт са својим политичким ставовима, а врхунац је, како је то недавно рекла Биљана Лукић, да достигне неких 15–20 процената подршке.

Један од представника подобне елите јесте и Слоба Георгиев, новинар и уредник на Нова С. Немогуће је у једном тексту побројати његове, благо речено, „контроверзне“ политичке ставове, али остао је познат по две изјаве које најбоље описују политику подобне елите:

• „Све ћемо ми вас у логоре“ – намењено СНС активистима који су ишли на дочек Владимира Путина.
• „То су ти ови неписмени, без зуба, одвратни… Не треба са њима разговарати. Али, већина Србије је таква, а ми овде живимо, нажалост“ – изјава у подкасту код Хане Адровић.

https://www.instagram.com/reel/DUi7-YaCJ2i/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=NTc4MTIwNjQ2YQ==

У делу „али ми овде живимо, нажалост“ огледа се шта значи термин “случајни Србин”. Они жале што су се родили у Србији и волели би да неподобну и „ћацијевску“ (већински национално оријентисану) Србију, ако већ не могу да је промене према својим узусима, макар стрпају у логоре и тако реше проблем. Они презиру живо српство и живог Србина који не жели да прихвати њихово морализаторско и презриво гледиште према њему самом. Они су Константиновићеву Филозофију паланке реализовали у пракси.

Можда су од ових изјава још ужасније оне које у различитим облицима свакодневно слушамо са опозиционих платформи, где се људи деле према облику главе и цртама лица. У томе је предњачила психолошкиња Ана Мирковић следећом изјавом:

• „Развила сам способност да по физиономији лица могу да закључим да ли је неко СНС-овац. Све некако – облик главе, очију, руменило, висина или низина чела – све.“

Просто је непотребно објашњавати колико је ова изјава монструозна и да између оваквих изјава и оних „логора“ Слобе Георгиева стоји само једна препрека: то што немају власт.

У теоријама тоталитарних идеја и покрета, основна тачка у којој се зачињу идеје које завршавају логорима јесте тренутак када неко себи да лиценцу да буде носилац истине, правде, вредности и људскости. Да он одређује ко је грађанин, а ко није.

Када новинар почне да презире сопствени народ, онда више није новинар. Он постаје политички активиста са медијском платформом. Називати људе „неписменим“, „без зуба“ и „одвратним“ није храброст, није елитизам и није интелектуализам. То је обичан класни презир према делу народа који не мисли исто. За реализацију класног презира само фали власт да се то реши по угледу на 1945.

Посебно је занимљиво што се исти они који годинама говоре о „говору мржње“, толеранцији и људским правима врло лако претворе у најбруталније мрзитеље сопственог народа онда када народ гласа, мисли или живи другачије од њихових идеолошких очекивања.

За њих је „народ“ добар само док аплаудира њиховој политици. Чим се не сложи, постаје „крезуб“, „заостао“ и „одвратан“. То није борба за демократију. То је дубоко укорењен ауторасизам (да не кажемо неку тежу реч) и социјални снобизам прерушен у политичку супериорност.

https://www.instagram.com/reel/DYjhHo_Iq2x/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=NTc4MTIwNjQ2YQ==

И управо због таквог односа једног дела медијске и НВО елите према обичним људима Србија је данас толико подељено друштво. Та подела није почела са надстрешницом. Она траје још од пре доласка Александра Вучића на власт, а посебно након његовог доласка. Грађанистичке самоизабране елите неподобан народ посматрају ауторасистички.

Од пада надстрешнице ауторасизам се поистоветио са антирежимским наративом, па данас имамо и десничаре којима би се поносила Борка Павићевић, а који су спремни да спроводе „деконтаминацију“ народа за чије су се гласове до јуче борили. Не можете годинама понижавати сопствени народ, а онда се чудити што вам тај народ не верује.

Ова подобна, лево-либерална, другосрбијанска, случајносрпска, грађанистичка…елита јесте она која даје идеолошки оквир тоталитарном „студентском“ покрету и која, премрежена медијским и НВО структурама, обилато финансирана споља, омогућава функционисање тог покрета.

У томе и јесте проблем – ухватити које су стварне намере и ко заиста стоји иза онога што се у Србији дешава последњих деветнаест месеци.