НЕНАД УЗЕЛАЦ: 5.873 деце: Да ли децу заиста лечимо само СМС порукама?

Често се у јавности пласира теза да „лечимо децу СМС порукама“ и да држава не би смела да улаже новац ни у шта друго док постоје деца којој је потребно лечење. Такав наратив на први поглед делује емотивно снажно, али је суштински поједностављен и нетачан. СМС донације нису специфичност Србије; оне се користе широм света, од Сједињених Америчких Држава до Данске. Међутим, оно што се прећуткује јесте чињеница да је Србија у последњих четрнаест година направила озбиљан системски помак у лечењу деце.

Као додатни аргумент често се износи тврдња да се новац „баца“ на пројекте попут ЕКСПО-а, Националног стадиона и сличних инвестиција. Међутим, таква тумачења занемарују основну економску логику. Капитални пројекти нису трошак без сврхе, већ улагање у раст, у инфраструктуру, економију и укупни развој друштва. Управо тај развој омогућава веће буџете и, последично, већа издвајања за здравство и лечење деце.

Како показују подаци у наставку текста, економски раст Србије током година директно је омогућио да се из године у годину издваја све више новца, како за лечење деце у иностранству, у случајевима када терапија није доступна у земљи, тако и за лечење деце оболеле од ретких болести. Другим речима, без развоја нема ни већих улагања у лечење – а управо та веза се у јавним расправама најчешће свесно игнорише.

Више капиталних пројеката = већи БДП државе = више новца с годинама за лечење деце.

Током претходних деценија, систем лечења деце у Србији, посебно у области ретких болести и иновативних терапија, прошао је кроз значајне промене. Подаци показују јасан тренд раста, како у броју лечене деце, тако и у обиму финансијских издвајања и доступности савремених метода лечења.

До 2012. године, могућности лечења биле су ограничене. У иностранству је лечено укупно 440 деце, док је у области ретких болести ситуација била посебно тешка; ниједно дете није било обухваћено системским лечењем, а тек 2012. године тај број достигао је 8 пацијената. Финансијска издвајања за ретке болести у том периоду била су симболична: око 64 милиона динара у 2012. години, односно укупно 130 милиона динара у периоду од 2008. до 2012. године.

Након тога долази до постепеног увођења системских решења. Крајем 2014. године формиран је Буџетски фонд за лечење деце у иностранству, који је омогућио организовано и континуирано упућивање пацијената на лечење. До данас је преко овог фонда лечено 1.322 пацијента, уз укупна издвајања већа од 3 милијарде динара.

Паралелно са тим, значајно је повећан број деце која се лече у иностранству о трошку државе. Од 2012. године до данас, на лечење је упућено 5.873 деце, што представља вишеструко повећање у односу на ранији период.

Посебан напредак остварен је у лечењу ретких болести. Данас се у Србији лечи око 930 деце, обухваћених терапијама за више од 40 различитих дијагноза. Овај раст прати и драматично повећање финансијских улагања, са десетина милиона динара почетком деценије, на чак 10,2 милијарде динара у 2025. години. Укупно издвајање за ретке болести од 2012. године до данас износи 41,2 милијарде динара, док је за 2026. годину планирано додатних 10,2 милијарде динара, што представља раст већи од 90 пута у односу на ранији период.

Велики помак направљен је и у доступности иновативних лекова. Док је у периоду до 2012. године уведен 21 лек током осам година, у наредном периоду уведено је чак 80 лекова за шест година. Укупна издвајања за иновативне терапије такође су значајно порасла: са 19,2 милијарде динара у периоду 2007–2012, на 218,7 милијарди динара у периоду од 2013. до 2025. године. Само током 2023. године за ове намене издвојено је 6,2 милијарде динара. Појединачне терапије спадају међу најскупље у медицини, са ценама које достижу и 600.000 до 700.000 евра по пацијенту.

Поред лечења у иностранству, унапређена је и здравствена инфраструктура у земљи. Уведене су савремене технологије попут гама ножа и икс ножа, што је омогућило да се одређене сложене процедуре обављају у Србији, без потребе за одласком у иностранство. Изграђено је и реновирано мноштво болница и клиничких центара, о чему ће бити речи у другим текстовима.

Конкретни примери показују како овај систем функционише у пракси. Један од њих је дечак Андрија Живковић, који болује од ретке болести (MojaMoja синдром). За његово лечење до сада је издвојено 260.000 швајцарских франака, а средства су обезбеђена и за наставак терапије.

Сви ови подаци указују на постепену изградњу система који данас обухвата већи број деце, више болести и значајно већа финансијска средства. Од периода у којем је лечење било ограничено и несистематично, дошло се до модела у којем се лечење финансира континуирано, уз све већу доступност савремених терапија и медицинских процедура.

Развој лечења деце у Србији може се сагледати кроз три кључна процеса:

• повећање броја лечених пацијената
• увођење иновативних терапија
• значајан раст буџетских издвајања

Ова комбинација показује да је током времена створен обимнији и функционалнији систем, са ширим могућностима за лечење деце како у земљи, тако и у иностранству.