АКАДЕМИК ДЕЈАН МЕДАКОВИЋ: Српски народ је у иконама нашао своје место пред Богом

Историчар уметности, писац, академик… и тиха савест једног народа.

Рођен у Загребу 1922. године, у породици српских интелектуалаца, Дејан Медаковић је рано схватио да уметност није само слика, већ сведочанство душе једног народа.

Цео свој живот посветио је истраживању српске уметности, посебно иконописа и барока. Путовао је по заборављеним црквама Војводине и Далмације, листао старе молитвенике, посматрао лица светаца на иконама и у њима препознавао оно што су вековима чувале: веру, бол и наду српског народа.

Говорио је:
Српски народ је у иконама нашао свој језик молитве и своје место пред Богом.

За Медаковића, икона није била само уметничко дело – већ огледало духовног идентитета.

У временима када су се рушиле вредности, упозоравао је да чувати уметност значи чувати себе. Био је глас разума у временима буке, човек који је у тишини фресака и рукописа читао историју народа.

Био је и председник САНУ, аутор бројних књига и један од најзначајнијих тумача српског културног наслеђа. Ипак, његов живот носи и једну тишу, али снажну поруку.

❗ Када је држава увела националне пензије за заслужне уметнике, Медаковићу она није додељена.

Зашто?

Он је то објаснио једноставно – није знао да треба да конкурише. И није желео да моли.

Написао је:
Мој живот не стаје у формулар. Оно што сам дао свом народу, не мери се комисијама.

То је био Дејан Медаковић – достојанствен и тих, чак и онда када га забораве они који би морали да памте.

Преминуо је 2008. године, без националне пензије, aли са значајем који не застарева.